ТРЕШЊЕВ ТОП / Александар Лукић

Песник Лукић. Шпанија 2010.

Трешњев топ из моравских вирова

извадише безуби аласи и још један

приде са њим тежак, ливен од бронзе.

Локалне новине описаше догађај,

помпезно. Изјава историчара казује

да оружје потиче из 19. века,

бачено на дно реке највероватније

након пропасти Првог српског устанка.

Трешњев топ окован попут винског бурета

гвозденим обручима да не прсне од цветања

барутног пуњења. Његових двеста година

делују као да стижу из мајсторске радионице,

а не да је извађен из речног муља.

Онај од бронзе видније је пропао.

Уместо у музеју топови завршише

крај бисте окрутног устаника тог доба.

Постављени на лафете уз бисту

недвосмислено подсећају на

чачкалице са стола из градске кафане.

Трешњев топ зева устима заобљенијим

од шарана дивљака. Зар су из њих одиста

бљувала ватрена ђулад по главама неверника?

Можда ће какав потомак дочекати

да топ олиста с пролећа

да из њега процвета бела трешња

са које ће опадати цвет

при месечини?

Бронзани ће за мог живота

обући гуњац зелене патине.*




________
     * "Велика заветина" планира да током пролећа 2011. године објави низ песама Александра Лукића, насталих последњих неколико година, пропраћених песниковим фотографијама насталих минулог лета у Шпанији... Фотографије кој овде буду публиковане не могу се преузимати и користити без дозволе Веб издавача и самог песника!