„Нијесвепропалокадпропалосвеје”кажем тај стих Рајка Нога старом Гаврилу док, уз грејану ракију, зборимо о пустоши
села. Богме, није, вели он. Чита књиге,
зна да су у њима одговори на многа питања. Не чуди се што матор пишем. Он је као и онај чича о
коме ми је причао проф. и писац Недељко
Богдановић што тамо, у селуБучуму, купује књиге и канапом их везује. Нема витрину. На чуђење комшије шта ће
му да чита књиге казао је: „Боље да читам него с будалом да разговарам“.
Тако и стари Гаврило. Није
пропало,